Dramaturškinja i profesorka FDU Biljana Srbljanović u kratkom statusu na Fejsbuku pokrenula je debatu o rodno senzitivnom jeziku uz primere da pojedine reči, uglavnom pežorativnog ili negativnog značenja, mogu biti u ženskom rodu, dok za pojedinja zanimanja, poput njenog, kao i advokatica, inžinjerka, veterinaraka nema mesta u srpskom pravopisu i gramatici.
“Za SANU, dakle, može ‘sluškinja’, a ne može ‘dramaturškinja’?”, pitala je Srbljanović i nastavila niz.
“Može ‘dvorkinja’, a ne može ‘borkinja? Može ‘daktilografkinja’, a ne može ‘fotografkinja’? Može ‘nadničarka’, a ne može ‘fizičarka’? Može ‘kaćiperka’, a ne može ‘inženjerka’? Može ‘bolničarka’, a ne može ‘teoretičarka’? Može ‘maserka’, a ne može ‘guvernerka’? Može ‘veštica’, ‘sirotica’, ‘besramnica’, ‘beskućnica’, a ne može ‘advokatica’? Može ‘kamenjarka’ a ne može ‘veterinarka’? Može fakin ‘nerotkinja’, a ne može ‘sutkinja’???”.
Srbljanović je u nastavku konstatovala da je najtužnije što je odredbu SANU koja je ponovo aktuelizovana, a koja je objavljena pre par godina, potpisala profesorka i lingvistkinja, “jedna još relativno mlađa žena, a ne neki sedi starac iz pretprošlog veka.”
“Eto kako te patrijarhat vaspita da negiraš samu sebe”, napisala je Srbljanović.
Da podsetimo Odbor za standardizaciju srpskog jezika Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti objavio je Odluku kojom se negira rodnodiferencijalni jezik. Dokument je objavljen na zvaničnom sajtu Instituta, datiran je na 2015. godinu, a kako je preneo B92, to je i dalje važeći stav Instituta.
Piše: Nedeljnik/ Objavljeno: 19.10.2017.
