Pred Generalnim tužilaštvom u Ukrajini vodi se istraga u vezi sa navodnim učešćem šestorice državljana Srbije u sukobima u istočnoj Ukrajini na strani proruskih snaga, stoji u dokumentu koji je Radiju Slobodna Evropa (RSE) dostavilo Generalno tužilaštvo Ukrajine.
Državljani Srbije obuhvaćeni su istražnim postupkom zbog izvođenja napada na ukrajinske snage u oblastima Donjeck i Luganjsk na strani proruskih separatista kao deo ekstremne desničarske organizacije „Unité Continentale“.
„Utvrđeno je da je od jula 2014. godine u agresivna borbena dejstva protiv Ukrajine na području Donjecke i Luganjske oblasti u sastavu nelegalnih oružanih formacija stvorenih od strane Ruske Federacije i njoj podređenih, uključeno 54 strana lica, članova organizacije ’Unité Continentale’: 6 državljana Srbije – Zoran Kljajić, Stevan Milošević, Stefan Ćelavi, Ivan Mačkić, Počuča Radomir, Živković Bratislav, 10 državljana Španije, 21 državljanin Italije, 1 državljanin Moldavije, 1 državljanin SAD-a, 2 državljana Finske, 11 državljana Francuske, 2 državljana Češke, 1 državljanin Belorusije i 1 državljanin Letonije“, navodi se u dokumentu.
Pripadnici pomenute organizacije „sistemski prolaze vojnu obuku u bazama u gradu Rostov na Donu u Ruskoj Federaciji“, stoji u dokumentu, a „organizacija ’Unité Continentale’ održava stalne kontakte sa liderima ruske nevladine organizacije „Međunarodni evroazijski pokret“ (Международное Евразийское Движение).
Kravčenko: ‘Novorusija naoružala srpske dobrovoljce’
U cilju prikupljanja dokaza o umešanosti članova grupe „Unité Continentale“ u zločine protiv nacionalne bezbednosti Ukrajine i javne bezbednosti, Generalno tužilaštvo Ukrajine se 2017. godine obratilo nadležnim organima SAD-a, Francuske, Španije, Italije, Moldavije, Finske, Češke Republike i Srbije i zatražilo sprovođenje odgovarajućih postupaka prema navedenim osobama i neophodna dokumenta koja se odnose na njih. Srbija na ovaj zahtev nije odgovorila.
Radio Slobodna Evropa ovim povodom obratio se Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije (MUP) i Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), na čiji odgovor se i dalje čeka.
Ukrajina čeka podatke o srpskim plaćenicima
Pokušaj RSE da od nadležnih državnih organa Republike Srbije dobije odgovor u vezi sa saradnjom sa bezbednosnim službama Ukrajine povodom učešća državljana Srbije na ratištu u istočnoj Ukrajini na strani proruskih separatista nije dao rezultate ni u februaru 2018. nakon izjave zvaničnika Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Igora Guskova o državljanima Srbije, članovima paravojnih formacija u Donbasu. Ni MUP ni BIA nisu dostavili odgovore na naša pitanja.
Šumovi na vezi Srbija – Ukrajina
„Razmena informacija između službi bezbednosti podrazumeva bilateralne sporazume i najčešće se tako i odvija, ali jeste čudno što naše bezbednosne službe ne dostavljaju ukrajinskim istražnim organima tražene informacije, pogotovo što je borba protiv terorizma nešto što je globalni fenomen i globalni problem, a ukrajinske vlasti to što se dešava kod njih vide kao problem terorizma“, objašnjava Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Petrović dodaje da je takav stav Srbije sa jedne strane razumljiv, jer je „Srbija interesima znatno jače vezana za Rusiju, zbog energetike, kao i zbog podrške u nepriznavanju nezavisnosti Kosova“.
Iako zvanični Beograd ne priznaje rusku aneksiju Krima i na taj način podržava teritorijalnu celovitost Ukrajine, odnos Srbije prema onome što se dešava u Ukrajini drugačijeg je tonaliteta od njene zvanične spoljne politike.
Jedan od poslednjih u nizu primera je izjava poslanice Donjeg doma ruske Dume sa Krima Natalije Poklonskaje u Skupštini Srbije „Krim je Rusija“ iz aprila 2018. Ovu izjavu niko od zvaničnika Srbije nije komentarisao. Takođe, u decembru 2017. godine Srbija je stala uz Rusiju i tokom zasedanja u Generalnoj Skupštini Ujedinjenih nacija (UN) glasala protiv ukrajinske rezolucije kojom se oštro osuđuju kršenja ljudskih prava na poluostrvu Krim, a u kojoj se Rusija navodi kao “okupaciona sila”.
Petrović smatra da bi se „principijelno“ ovakav odnos Srbije prema dešavanjima u Ukrajini mogao nazvati ambivalentnim, međutim iz ugla realpolitike taj odnos treba posmatrati, pre svega u svetlu diplomatske moći Rusije, koja je u ovom trenutku jača.
Ko su ultradesničari “Unité Continentale“?
U dokumentu Generalnog tužilaštva Ukrajine stoji da je „Unité Continentale“ geopolitički ekstremno desničarski pokret, da je osnovan u leto 2014. u Beogradu i da iznosi kritike na račun Evropske unije i NATO.
„Unité Continentale“ je u centar pažnje svetske javnosti dospeo nakon pisanja Washington Post-a iz maja 2017. godine o Gijomu Kuvelijeu, nekadašnjem članu te organizacije koji se borio na strani proruskih separatista u Ukrajini, da bi se nakon završene obuke prijavio u Vojsku SAD, gde je u vreme objavljivanja teksta aktivno služio. Kuvelije poseduje dvojno državljanstvo Francuske i SAD, prema pisanju Washington Post-a.
U tekstu se navodi da je Kuvelije jedan od osnivača organizacije, kao i da je jedinica koja je bila aktivna u Ukrajini bila prvenstveno sastavljena od državljana Francuske i Srbije. U manifestu organizacije na njihovoj Facebook stranici stajalo je da je NATO „teroristički vojni savez“ a da je Francuska „rob američke imperije“. Stavovi ultradesničarske grupe bazirane su, navodi se u tekstu, na ideologiji „kontinentalizma“ ruskog politikologa Aleksandra Dugina, koji ima izrazit animozitet prema Zapadu.
Zločin i kazna
Izmenama Krivičnog zakonika Srbije iz 2014. za učešće državljana Srbije na stranim ratištima zaprećena je kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina. Međutim, ukoliko pojedinac učestvuje u oružanom sukobu u inostranstvu u sastavu grupe, zaprećena je kazna zatvora od jedne do osam godina.
Za organizovanje učešća u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi zaprećena je kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina.
Kako je potvrđeno za RSE u februaru 2018. Viši sud u Beogradu doneo je 28 osuđujućih presuda protiv državljana Srbije koji su učestvovali u ratu u Ukrajini, od kojih je 26 pravosnažnih na osnovu priznanja krivice i nagodbe s Tužilaštvom. Protiv četiri učesnika izrečene su zatvorske kazne, dok je ostalima izrečena uslovna kazna.
Uprkos izmenama zakona i činjenici da su donete prve presude za učešće državljana Srbije na stranim ratištima, pojedinci koji su dovođeni u vezu sa ratovanjem u Ukrajini o svojim vojnim aktivnostima gotovo svakodnevno obaveštavaju svoje pratioce na društvenim mrežama.
Među njima je i Dejan Berić, koji je, sudeći prema postovima koje objavljuje na društvenim mrežama, kao snajperista i dalje vojno aktivan u istočnoj Ukrajini na strani Rusije.
Kao glavni akter, Dejan Berić pojavljuje se u dokumentarnom filmu ruske rediteljke sa prebivalištem u SAD Olge Šehter „Rat snajpera“ u kome iznosi detalje o svom učešću u ratu u Ukrajini. Film je sniman tri godine, od 2015. do 2017. godine u Donjecku, na samoj liniji fronta.
Izvor: RSE
