Predsednik Crne Gore Milo Đukanović, izjavio je da ne iznenađuje to što Rusija negira “umešanost svojih ljudi u atentat na njega” i da nema dileme da su ruski državljani, sa legitimacijama određenih bezbednosnih službi bili upleteni u pokušaj terorizma”.
Đukanović je na pitanje da li veruje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, s obirom da Rusija ne odobrava činjenicu da je Crna Gora u NATO-u i da su dva ruska državljanina osumnjičena u pokušaj atentata na njega, u intervjuu za italijansku radio-televiziju RAI naveo da „Rusija ima svoje interese i da ih pokušava realizovati utoliko agresivnije ukoliko prepozna više slabosti u evropskoj politici”.
On je kazao i da je važno da Evropa sačuva viziju potpunog ujedinjenja i integracije Balkana.
“Da na taj način pomogne Balkanu da usvoji evropske vrednosti i zatvori vrata za upliv nekih trećih politika koje su suprodstavljene evropskom sistemu vrednosti. Ja tako vidim i to što se događalo u Crnoj Gori i što se događa na nekim od drugih evropskih meridijana u ovom vremenu”, kazao je Đukanović.
Kako je dodao, “valjda nikoga ne iznenađuje što Rusija negira umešanost svojih ljudi” u pokušaj atentata na njega.
“Videli smo da se danas ta priča ponavalja u slučaju ‘Skripalj’ u Velikoj Britaniji, a naspram toga i u Crnoj Gori i Britaniji stoje argumenti veliki kao grad. Nema nikakve dileme da su ruski državljani bili upleteni u to što se događalo u Crnoj Gori i da su to ljudi sa legitimacijama određenih državnih službi. Time sam vam dao i odgovor koliko možemo verovati suprotnim argumentima koji se čuju na ovu temu”, rekao je Đukanović.
Na pitanje kako je reagovao na izjavu američkog predsednika Donalda Trampa da su Crnogorci ratoborni i da mogu izazvati Treći svetski rat, Đukanović je kazao da je Crna Gora smatrala da ne treba odgovarati “zato što su veoma svesni i zahvalni na kontinuiranoj američkoj pomoći u vremenu kada je trebalo čuvati stabilnost, multuetnički sklad u Crnoj Gori i odupreti se Miloševićevoj agresiji”.
Crnogorski predsednik je dodao da češće nego u prethodnih 20 godina, sa određenih adresa u regiona mogu čuti poruke “koje su vrlo nalik onima iz 90-ih godina, kako nije rešenje u ovakvoj kompoziciji regiona, nego prekompoziciji i stvaranju velikih država”.
“Mislim da je to krajnje retrogradna ideja, da je nažalost pokazala već dovoljno svoje slabosti, da ih svi imamo u pamćenju i da nećemo dozvoliti da Zapadni Blakan opet zaluta istim putem”, naveo je Đukanović.
Komentarišući situaciju na Kosovu, crnogorski predsednik je kazao da je stanje u regionu opterećeno tim i sa još dva problema koja su “preneta iz vremena krize bivše Jugoslavije”.
“Pored stanja u odnosu Beograd-Priština, tu je i problem Bosne i Hercegovine i Makedonije. Naš interes je da sva ta pitanja, po mogućnosti, što pre budu zatvorena kvalitetnim i što duže održivim (rešenjima). Mi snažno podstičemo lidere u Beogradu i Prištini da istraju u pregovorima pod pokroviteljstvom (predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost) Federike Mogerini i dođemo do rešenja koje će značiti zatvaranje teškog istorijskog problem u odnosima Srbije i Kosova”, rekao je Đukanović.
On je upozorio da je u traganju za tim rešenjem važno poznavati specifične probleme regiona Zapadnog Balkana.
“Ne treba ići ka rešenjima koja mogu ugroziti uvek rovitu balkansku stabilnost”, ocenio je Đukanović.
