Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji do sada nijednom nije izgubio na izborima, učvrstiće svoju vlast ako izađe kao pobednik predsedničkih i parlamentarnih izbora koji se održavaju u nedelju.
Međutim, kako navodi Asošiejted pres, postizanje pobede na izborima raspisanim godinu dana pre roka može da se pokaže mnogo težom nego što se turski lider nada.
Turska opozicija, sačinjena od sekularista, nacionalista, islamista i Kurda, prvi put pokazuje znake jedinstvenijeg nastupa, a neke partije su se čak udružile. Istovremeno, ekonomija, nekada sjajni primer Erdoganovog uspeha, deluje sve nestabilnije.
“Ankete govore da su za birače ekonomska pitanja postala važnija od bezbednosnih pitanja”, kaže profesor Serhat Guvendž.
Izbori će zaokružiti transformaciju turske političke scene koja je započela prošlogodišnjim referendumom o prelasku sa parlamentarnog na predsednički sistem vlasti. Moć će biti koncentrisana u rukama predsednika koji će moći da formira vladu, izdaje dekrete i predlaže budžet. Funkcija premijera biće ukinuta.
Kritičari tvrde da će novi sistem oslabiti kontrolu i ravnotežu vlasti. Erdogan, s druge strane, navodi da su promene neophodne da bi se osigurala stabilnost u zemlji koja se suočava s čitavim nizom bezbednosnih pretnji i ima istoriju političke nestabilnosti, uključujući nekoliko pučeva od šezdesetih godina. Sam Erdogan je “preživeo” pokušaj puča 2016, posle kog je pokrenuta velika čistka u vojsci i državnom aparatu, a tada uvedeno vanredno stanje je i danas na snazi.
“Niko ne može vratiti Tursku u prošle dane krize, haosa, nestabilnosti, nesigurnosti. Ova zemlja ne može izgubiti ni jedan trenutak u takvim borbama”, rekao je Erdogan u govoru tokom kampanje.
Ipak, potpuna pobeda bi mogla doći teže od očekivanog za Erdogana i njegovu Partiju pravde i razvoja (AKP).
Osim njega, na predsedničkim izborima učestvuje još pet kandidata. Dva favorita opozicije su Muharem Indže (54), nekadašnji profesor fizike iz Republikanske narodne partije, i nacionalista Meral Aksener (61), koji je osnovao Dobru partiju.
Kandidat prokurdske partije HDP Selahatin Demirtas je kampanju vodio iz zatvora, gde se nalazi zbog optužbi za terorizam. Demirtas kaže da su optužbe politički motivisane. Ankete pokazuju da je Erdogan i dalje prvi favorit, iako nije sigurno da će osvojiti 50 odsto glasova i tako izbeći drugi krug, dok bi AKP mogla da izgubi parlamentarnu većinu. To bi potencijalno moglo dovesti do situacije u kojoj je Erdogan predsednik, a opozicija drži parlament.
Erdogan je u neku ruku priznao postojanje takve mogućnosti, da AKP i saveznička Partija nacionalističkog pokreta ne osvoje više od 300 mandata, rekavši da bi mogao da traži druge koalicione partnere. Iako je to bio prvi put da je turski lider izneo takvu mogućnost, ipak je dodao da je šansa da do toga dođe “veoma, veoma mala”.
Stanje turske ekonomije biće ključni faktor na izborima na kojima pravo glasa ima 59 miliona Turaka.
Ekonomisti već neko vreme upozoravaju na sve bližu finansijsku krizu, a pukotine već počinju da se pojavljuju. Turska lira je od početka godine izgubila više od 20 odsto vrednosti prema dolaru, a inflacija raste i trenutno je na 12 odsto. Budžetski deficit je sve veći, a iako je turska ekonomija prošle godine porasla za sedam odsto, analitičari kažu da je to delom postignuto neodrživom izgradnjom grandioznih projekata.
“Svakako je istina da će ekonomija biti jedan od odlučujućih faktora za rezultate izbora. U tom smislu, ekonomija je postala hendikep za vladajuću partiju kao što je u prošlosti bila prednost za vladajuću partiju”, rekao je predsednik Centra za ekonomiju i spoljnu politiku Sinan Ulgen.
Erdogan preferira neuobičajene metode upravljanja finansijama, pa bi njegova potpuna pobeda mogla dodatno da poljulja ekonomiju.
Analitičar Atila Jesilada kaže da bi u slučaju potpune Erdoganove pobede “prva stvar koju bi on (Erdogan) uradio bila da smanji kamatne stope, što bi ne samo destabilizovalo liru nego i povećalo domaće zahteve za povećanje kupovne moći i povećalo inflaciju i budžetski deficit”.
“Ovo su veoma kritični izbori i njihov ishod će odrediti da li će Turska imati meko sletanje, postepeno usporavanje ekonomske aktivnosti ka normali, ili tvrdo sletanje, što otprilike znači poniranje aviona, odnosno recesiju i valutnu krizu”, rekao je Jesilada.
Predizborna kampanja je bila prilično jednostrana. Ulice su bile pune zastava, transparenata i bilborda Erdogana i AKP, koji su brojem daleko nadmašivali postere protivkandidata. Erdogan je dominirao i u etru – gotovo svi televizijski kanali su uživo prenosili njegove govore, nekada i više govora na dan. Opozicioni kandidati su se žalili da su prenosi njihovih skupova često bili prekidani da bi se uživo prenosio Erdogan.
Pored svega, opozicija je dala sve od sebe da namuči predsednika, vodeći jaču kampanju nego u prošlosti. Indžeov miting u četvrtak u Izmiru, uporištu sekularizma, okupio je stotine hiljada ljudi.
Među ključnim faktorima biće učinak prokurdske HDP na parlamentarnim izborima. Partije moraju preći cenzus od 10 odsto da bi ušle u parlament, a ako HDP uspe u tome, mogla bi koštati najuspešniju partiju desetina poslaničkih mesta.
Promene u izbornom zakonu išle su u korist manjih partija, jer im se sada dozvoljava da formiraju predizborne koalicije i zajedno osvoje neophodnih 10 odsto glasova.
Za mnoge Turke, promene političkog sistema posle izbora biće epohalne.
“Nije pitanje samo ko će biti sledeći predsednik Turske. Stvar je u održavanju demokratske igre u Turskoj živom”, navodi profesor Guvendž.
(22. juni 2018.)
