Ukrajinski desničarski militantni pokret uspostavlja veze sa hrvatskim istomislećim političarima i ratnim veteranima, otkriva istraživanje BIRN-a.
43-godišnji Denis Šeler sedi u jednom zagrebačkom kafiću i pali cigarete jednu za drugom. On bi bio gotovo neprimetan, da na njegovom sivom džemperu ćirilicom ne piše AZOV.
Šeler je rođen u Zagrebu i učestvovao je u ratu u Hrvatskoj u periodu od 1991. do 1995. godine. Međutim, njegov džemper je znak jedne novije borbe, ali i njegove trajne odanosti desničarskom militantnom pokretu, čije se ideje šire Evropom.
Tokom 2014. i 2015. godine, Šeler je bio među dvadesetak Hrvata koji su se, kao dobrovoljci Azova borili protiv proruskih pobunjenika u istočnoj Ukrajini, u ratu u kome je ubijeno oko 13.000 ljudi i koji, uprkos zvaničnom primirju, i danas traje.
Što se Balkana tiče, srpski borci su, kako bi dokazali vernost pravoslavnoj Rusiji, bili na strani pobunjenika, dok su, sa druge strane, hrvatski nacionalisti poput Šelera, zajednički cilj videli u ultra desnim elementima ukrajinskog otpora Moskvi.
Ali, iako je rat u ukrajinskom pojasu čelika i uglja na granici sa Rusijom sada u fazi napetog primirja, Azov jača stvarajući veze sa ekstremistima krajnje desnice izvan granica zemlje.
U tom kontekstu se Hrvatska, najnovija članica Evropske Unije, ali država u kojoj su konzervativne struje jake, javlja kao ključna, pokazuje istraživanje BIRN-a.
Političko krilo Azova uspostavlja veze sa desničarskim hrvatskim blokom, koji je dobro prošao na evropskim izborima u maju. U septembru će pokret održati konferenciju u Zagrebu, na kojoj bi mogao da otkrije planove za „stranu legiju“ simpatizera ultra desnice. Njeno formiranje bi pomogao pomenuti hrvatski branitelj.
„Pokret Azov raste. I to brzo”, kazao je Šeler.
Šeler je još 2014. opisao rat u Ukrajini kao deo „borbe za belu evropsku rasu, njenu kulturu i istoriju”.
Pet godina kasnije, ambicije Azova su našle plodno tlo u Hrvatskoj, gde će prema njegovim rečima, pokret nastaviti svoj san o izgradnji „Evrope naroda”.
Revizija Drugog svetskog rata
Kada je, nakon svrgavanja tadašnjeg proruskog predsednika 2014. godine, došlo do anektiranja Krima i rata u istočnoj regiji Donbas, ukrajinska vojska je bila bespomoćna.
Volonterski bataljoni, među kojima i Azov, brzo su stali u odbranu zemlje. Jedinica je uskoro dobila reputaciju jedne od najodlučnijih, ali i one koja otvara vrata nepokolebljivim neonacistima.
Ultra desničarske grupe u Ukrajini dobile su na važnosti zbog uloge koju su imale u svrgavanju predsednika Viktora Janukoviča. One su, naime, naoružavale barikade koje su sve do konačne konfrontacije sa policijom mesecima opstajale na Trgu Nezavisnosti.
Pet godina kasnije, bataljon zvanično prerasta u puk Azov i postaje deo Nacionalne garde Ukrajine, snage žandarmerijskog tipa koja raportira Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Puk ima i političko krilo, Nacionalni korpus, paravojnu jedinicu koja nosi naziv Nacionalna milicija, omladinski korpus, sportski bar, sportske sale i „društveni centar” (Kozačka kuća) nedaleko od Majdana.
Prema anketama, političko krilo ne bi prešlo cenzus na parlamentarnim izborima u julu.
Krajna desnica u Ukrajini je u velikoj meri inspirisana Stepanom Banderom, komandantom ilegalne Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) iz Drugog svetskog rata. Dosta Ukrajinaca smatra ovu organizaciju herojskom i ključnom u odbrani nezavisnosti države. Ipak, neki vodeći istoričari holokausta misle da se ovim umanjuju fašističke tendencije grupe, kao i uloga nekih njenih pripadnika u pomaganju nacističkih ubistava Jevreja.
Hrvatska se takođe bori sa revizionizmom Drugog svetskog rata, koji je u ovoj državi postao mejnstrim, budući da se zločini počinjeni pod vođstvom fašističkih lidera kratkotrajne Nezavisne Države Hrvatske (NDH) dovode u pitanje.
Nacionalisti iz Hrvatske i Ukrajine vide mnogo toga zajedničkog u nedavnoj istoriji svojih zemalja. Za njih, borba Hrvatske za nezavisnost početkom devedesetih godina protiv srpskih pobunjenika koje je podržavala Srbija kao njen najveći sused, ima svoj odjek u trenutnoj borbi protiv proruskih snaga u istočnoj Ukrajini.
„Na sentimentalnijem, podsvesnom nivou, za Hrvate – Ukrajina je prijatelj”, rekao je Tomislav Sunić, hrvatsko-američki pisac koga nazivaju „intelektualnim guruom” hrvatske krajnje desnice.
„Između mora”
Pod Olenom Semenjakom, „međunarodnom sekretarkom“ Nacionalnog korpusa, Azov je organizovao niz skupova i konferencija i uspostavio razne odnose sa ekstremno desničarskim grupama širom Evrope, uključujući neonacističku Nacionalnu demokratsku partiju (NDP) u Nemačkoj i neofašistički pokret Kazapaund (CasaPound) u Italiji.
U martu ove godine, grupa Soufan (Soufan Group), organizacija sa sedištem u Njujorku koja sprovodi bezbednosne analize, opisala je Azov kao „kritični čvor u transnacionalnoj mreži desničarskih nasilnih ekstremista (RWE)”.
Azov je domaćin godišnje konferencije „Panevropa” za saveznike iz zapadne Evrope, kao i godišnje konferencije „Intermarijum” za zemlje centralne i istočne Evrope (uglavnom one koje su nekada bile iza Gvozdene zavese ili deo socijalističke Jugoslavije).
Azov će u septembru, po prvi put, ovu konferenciju organizovati u Šelerovom Zagrebu.
Intermarijum, ili „Između mora”, je regionalni bezbednosni koncept koji je početkom 1930-ih prvi razvio Jozef Pilsudski, predsednik Poljske posle Prvog svetskog rata.
Aleksandra Višart, istraživačica iz Kijeva, kaže da je Azov toj ideji dao novi život, promovišući je kao „odskočnu dasku” za izgradnju istočnoevropske konfederacije desničarskih nacionalističkih „etno-država” oslobođenih od, kako smatra Azov, „kulturnog marksizma” EU i „neoboljševizma” Rusije.
Višart, koja je diplomirala na Univerzitetu u Glazgovu i Nacionalnom univerzitetu Kijevsko-moljske akademije, kaže da Hrvatska ima centralnu ulogu u planovima Azova.
„Hrvatska je ključni igrač na Balkanu i dovoljno je relevantna da pomogne da se tamo neutralizuje ruski ili EU uticaj”, rekla je Višart, koja je kao posmatrač prisustvovala Intermarijum konferenciji u Kijevu u oktobru 2018. godine.
Šeler je potvrdio da će Zagreb biti domaćin konferencije, na kojoj će se, kako je rekao, naći delegati iz Ukrajine, Poljske, baltičkih zemalja, Norveške, Danske i Švedske.
To će biti prilika da se učvrste veze između Azova i Hrvatskih suverenista, saveza krajnje desničarskih stranaka koji je, iznenađujuće, sa 8,5 posto glasova bio na trećem mestu u Hrvatskoj na majskim izborima za Evropski parlament (EP). Savez ima jednog poslanika u hrvatskom parlamentu, ali prema anketama mogao bi dobiti skoro šest odsto na parlamentarnim izborima naredne godine.
Poslanica ovog saveza u EP je Ruža Tomašić, bivša policajka koja je sa 15 godina napustila SFR Jugoslaviju i preselila se u Kanadu. Kada su nedavno procurele fotografije na kojima ona, u fašističkoj uniformi, očigledno veliča ustaškog lidera Anta Pavelića, Tomašić se našla na svim naslovnim stranama u Hrvatskoj. Ona je potom jednom hrvatskom novinaru rekla da se „ne stidi toga“, ali da „danas ne stoji uz neke od tih stvari“.
U postu objavljenom u januaru na društvenim mrežama, na profilu koji vodi Semenjaka, kaže se da se „formira koalicija hrvatskih nacionalističkih stranaka, a da hrvatski i ukrajinski entuzijasti paralelno pripremaju sledeću Intermarijum konferenciju”.
Šeler je izjavio da će počasni gost biti Andrij Biletski, lider Nacionalnog korpusa, političkog krila Azova, i poslanik u ukrajinskom parlamentu u koji je ušao 2014. godine kao nezavisni kandidat. Semenjaka nije potvrdila prisustvo.
Veze Azova sa stranim ultra-desničarima
U februaru 2019. godine, istraživački sajt Belingket (Bellingcat), objavio je detalje o tome da Azov aktivno traži desničarske ekstremiste. Među njima je i norvežanin Joakim Furholm, koji za sebe kaže da je „nacional-socijalistički revolucionar”. (Autor teksta je sarađivao sa Belingketom, ali nije bio uključen u izveštaj iz februara 2019. godine).
Nacionalni korpus Azova je 2018. godine zadužio Furholma da pokuša da dovede strane regrute, ponudivši mu stan izvan Kijeva. U jednom dokumentarnom filmu, Furholm je rekao da bi se njegov posao mogao opisati sintagmom „teroristički posrednik”, i istakao da će, kada napusti Ukrajinu targetirati svoju vladu „svim neophodnim sredstvima”.
Osim veza sa nemačkim i italijanskim ekstremistima, Azov je takođe blizak sa bivšim članovima francuske grupe Bastion Social, za koju se vezuje korišćenje nasilne retorike i antisemitizma. Ovu grupu je franuska vlada formalno zabranila u aprilu 2019. godine. Nordijski pokret otpora, Poljski šturmovci i estonska ekstremno desna stranka EKRE, takođe su u prijateljskim vezama sa Azovom.
U Sjedinjenim Američkim Državama, Azov je blizak sa pripadnicima nasilnog pokreta Rajs abov (Rise Above-RAM), ali i sa belim nacionalistom Gregom Džonsonom, koji je posetio Kijev u oktobru 2018. godine.
Azov je takođe otvoreno pozdravio i ohrabrio neonacističke elemente u svojim redovima. Među njima su Aleksej Levkin, ruski neonacista, „politički ideolog” u Nacionalnoj miliciji Azova i jedan od lidera neonacističke grupe iz Kijeva, Votanjugend (Wotanjugend).
Na internet stranici Votanjugenda nalazi se i ruski prevod onlajn manifesta Brentona Taranta, koji je ubio 51 osobu u džamiji na Novom Zelandu u martu 2019. godine.
Uobičajeni neonacistički simbol koji je Tarant koristio u svom manifestu, a koji je imao i na rancu za vreme napada – sonnenrad ili crno sunce – isti je kao onaj iz logotipa Azova.
Saveznici Azova u hrvatskim „suverenistima”
Biletski je ranije bio na čelu neonacističke organizacije Patriot Ukrajine. Optužen je za pokušaj ubistva i zbog toga proveo 28 meseci u zatvoru. Suđenja nije bilo, Biletski je pušten, a optužbe su odbačene na osnovu dekreta Skupštine o „političkim zatvorenicima” iz 2014. godine, nakon revolucije na Majdanu.
Biletski je koncept Intermarijuma inkorporirao u „službenu geopolitičku doktrinu” Nacionalnog korpusa.
Šeler je istakao da je cilj posete Biletskog bio susret sa predstavnicima hrvatske desnice, posebno sa suverenistima.
Tomašić je prvobitno izjavila da nije upoznata sa planiranom posetom Biletskog, ali je potom u razgovoru za BIRN negirala samu sebe rekavši da joj je jedan čovek, Hrvat, čijeg se imena ne seća, prišao u vezi sa planiranom posetom, koja je predviđala i susret sa Tomašić i drugim političarima suverenista.
„Rekla sam ‘Dobro, voljna sam sa bilo kim da razgovaram’”, izjavila je Tomašić, koja je negirala da ima bilo kakve veze sa organizovanjem putovanja ili Intermarijum konferencijom.
Međutim, neki suverenisti su ne „stide“ toliko svojih veza sa Azovom.
Sunić, desničarski autor i prevodilac koji se kao član suverenista bez uspeha kandidovao za poslanika u EP, za BIRN kaže da planira da prisustvuje Intermarijum konferenciji i da je u redovnoj komunikaciji sa Olenom Semenjakom.
Denis Bevanda, generalni sekretar Hrvatske konzervativne stranke, jedne od glavnih stranaka unutar suverenista, na Instagram je postavio fotografiju sa Šelerom.
U postu napisanom na engleskom i ukrajinskom jeziku, koji se odnosio na bataljon Azov, stajala je i rečenica „Slava Ukrajini!”, što je borbeni uzvik koji je OUN koristio tokom Drugog svetskog rata, a demonstranati tokom revolucije 2014. godine. Danas je zvanični pozdrav ukrajinske vojske.
Hrvatsko-francuski nacionalistički autor Jure Vujić, sedmi na listi suverenista za EP, učestvovao je na konferenciji održanoj u Zagrebu u decembru 2017. godine. Domaćini konferencije bili Semenjaka i Leo Marić iz hrvatske identitarne grupe Generacija Obnove (“Generation Renewal”).
Marić, koji je prisustvovao brojnim konferencijama Azova u Kijevu, odbio je da da svoj komentar za potrebe ovog teksta, optužujući BIRN za „neprofesionalno novinarstvo i političku pristrasnost”, kada je u pitanju hrvatska i nacionalistička politika uopšte.
Hrvatski „Zulu” obećao pomoć
Kako je najavljeno, septembarska konferencija će verovatno služiti za stvaranje Strane legije ovog bataljona. Iako su detalji nejasni, Azov na svojim profilima na društvenim mrežama sugeriše da bi takve snage olakšale strancima koji žele da se pridruže njihovoj borbi u istočnoj Ukrajini.
BIRN je otkrio da je u februaru prošle godine jedan korisnik glasovne i tekstualne aplikacije Diskord (koja ima sobe za razgovor kojima se može pridružiti samo sa pozivnicom, a koja je postala popularna među belim suprematistima i neonacistima pre nego što je došlo do curenja informacija iz aplikacije) napisao da će Azov „u narednih 18 meseci ili otprilike u tom periodu osnovati stranu legiju”.
BIRN je pretražio stotine hiljada procurelih poruka i otkrio da postoje mnogi koji su privrženi Azovu. Jedan korisnik je na suprematističkom sajtu Stormfront napisao da bi „Nacional-socijalistička revolucija” mogla da počne u Ukrajini.
Sledećeg meseca, u martu 2018. godine, u intervjuu sa članom neonacističkog Nordijskog pokreta otpora, Semenjaka je istakla da ukrajinska vlada sprečava Azov da dovede strane regrute za rat protiv proruskih pobunjenika. „Ali mi se nadamo da ćemo u budućnosti stvoriti stranu legiju. Tamo ćemo moći glasno i jasno da objavimo kada budemo tražili volontere“.
Nakon što je inicijalno odgovorila na zahtev za komentar, Semenjaka nije odgovarala na dalja pitanja.
Nakon skoro 18 meseci, jedinica će možda dobiti svoju formu – u Zagrebu.
Bruno Zorica, penzionisani oficir hrvatske vojske i bivši pripadnik francuske Legije stranaca, više puta je pomenut u postovima Azova na društvenim mrežama kao ključna figura za formiranje jedinice.
Poznat pod nadimkom Zulu, on je tokom rata komandovao Frankopanskim bataljonom, jedinicom specijalnih snaga Hrvatske vojske. Ova jedinica se borila protiv srpskih pobunjenika koji su, nakon raspada Jugoslavije početkom devedesetih godina, imali podršku Beograda.
Za vreme rata, Zorica je zajedno sa drugim veteranima francuske Legije stranaca, obučavao regrute, a za Vašington Post je 1991. izjavio: „Mi učimo ove regrute da rat nisu Rambo filmovi… Moji ljudi mnogo manje ginu u borbama od ostalih. Oni znaju kada treba da se bore, a kada da kopaju“.
On je 2001. godine uhapšen u policijskoj akciji raskrinkavanja lanca osumnjičenih za krijumčarenje oružja. Iako nije evidentirano da je on ikada optužen ili osuđen, mediji su prenosili da bi on mogao biti vođa tog lanca koji je navodno transportovao oružje u vrednosti od milion evra iz Hrvatske u Evropsku uniju, a naročito u Francusku.
Na profilima Azova na mrežama objavljeno je da je Zorica obećao da će „pomoći razvoju ukrajinske legije stranaca” i da će ta saradnja „dostići novi nivo”.
Iako je Zorica inicijalno pristao da govori za BIRN, on je odložio planirani intervju, potom se nije pojavio, a na kraju potpuno prekinuo komunikaciju.
U oktobru 2018. godine, Zorica je održao govor na poslednjoj Intermarijum konferenciji u Kijevu. Tom prilikom je rekao da je u „bliskoj komunikaciji” sa šefom vojne škole Azova. „Spremni smo da podelimo svoje iskustvo i znanje sa ukrajinskom vojskom”, rekao je on.
——————————————————————————————————————–
Michael Colborne je kanadski novinar koji boravi u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Piše o međunarodnim društveno-političkim problemima, a posebno je fokusiran na nacionalizam i ekstremnu desnicu. Ovaj članak nastao je u okviru projekta Resonant Voices Initiative, a finansiran je iz fonda za unutrašnju bezbednost Evropske unije. Sadržaj ove priče potpuna je odgovornost BIRN-a i ne predstavlja stavove Evropske unije.
Izvor: Link
