Partnerstvo za mir

PARTNERSTVO ZA MIR

 

Partnerstvo za mir je političko-vojni program NATO saveza usmjeren ka stvaranju povjerenja između NATO i drugih zemalja Evrope i nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, uspostavljanju međusobne vojne saradnje i regionalne stabilnosti. Osnovan je1994. godine, nakon pada Istočnog bloka. Obim saradnje pritom zasebno određuje svaka država potpisnica Pojedinačnim partnerskim programom (IPP). Najčešće se radi o zajedničkim manevrima i ispunjavanju NATO standarda pri nabavci nove vojne opreme, ili se oficiri zemalja članica mogu školovati u drugim zemljama. Moguće je i učešće zemalja članica Partnerstva u mirovnim misijama NATO saveza. U slučaju prijetnje napada na neku od zemalja potpisnica, predviđena je konsultacija NATO. Međutim, Partnerstvo za mir nije eksplicitni odbrambeni savez i države članice NATO mogu zasebno da odluče hoće li eventualno uputiti pomoć u odbrani.

Svi supotpisnici tog dokumenta se obavezuju poštivati načela povelje UN-a i Opšte deklaracije o ljudskim pravima te potvrđuju pristajanje u Helsinški završni akt i ostale OESS-ove dokumente. U praktičnom smislu obvezuju se zajedno s NATO-om sarađivati na području odbrambenog planiranja (transparentnog), demokratske kontrole oružanih snaga, pripreme snaga za mirovne operacije, pripremi vojnih vježbi. Uopšteno partneri se obavezuju graditi snage koje su interoperabilne sa snagama NATO država. Konkretan program saradnje biće iznijet u vidu Prezentacijskog dokumenta. Pokretanjem Partnerstva za mir nije uspostavljen samo mehanizam saradnje nego su i bitno ojačane političke veze između zemalja partnera i članica NATO-a. U slučaju potrebe, a u skladu s PzM Okvirnim dokumentom NATO se može savjetovati o poduzimanju određenih mjera s bilo kojim aktivnim partnerom ako taj partner uoči izravnu prijetnju svojem teritorijalnom integritetu, političkoj nezavisnosti ili sigurnosti.

Deset zemalja koje su bile članice programa su u međuvremenu pristupile NATO paktu. Partnerstvo za mir može tako biti predvorje za ulazak u Atlantski savez, ali ima i država članica koje van svake sumnje nisu zainteresovane za članstvo u samom paktu.

Partnerstvom za mir upravlja Savjet euroatlantskog partnerstva, koje se sastoji od 26 članica NATO saveza i 23 članice Partnerstva za mir.

Bosna i Hercegovina, Srbija  I Crna Gora, su programu Partnerstvo za mir pristupile 14. decembra 2006.

 

 

	Zemlja	Potpisnik	Datum
	Albanija	Sali Berisha	23.02.94
	Armenija	Vahan Papazian	05.10.94
	Austrija	Alois Mock	10.02.95
	Azerbajdžan	Geidar Aliyev	04.05.94
	Bjelorusija	Uladzmir Syanko	11.01.95
	Bosna i Hercegovina	Nebojša Radmanović	14.12.06
	Bugarska	Jelu Jelev	14.02.94
	Crna Gora	Filip Vujanovic	14.12.06
	Češka	Vaclav Klaus	10.03.94
	Hrvatska	Tonino Picula	25.5.00
	Estonia	Jüri Luik	03.02.94
	Finska	Heikki Haavisto	09.05.94
	Gruzija	A.Chikvaidze	23.03.94
	Irska	Andrews	01.12.99
	Kazahstan	Saudabayev	27.05.94
	Kirgistan	Askar Akayev	01.06.94
	Latvija	Valdis Birkavs	14.02.94
	Litvanija	Brazauskas	27.01.94
	Mađarska	Jeszensky	08.02.94
	Makedonija	Crvenkovski Branko	15.11.95
	Moldova	Mircea Snegur	16.03.94
	Poljska	Pawlak	02.02.94
	Rumunija	Melescanu	26.01.94
	Rusija	Andrei Kozyrev	22.06.94
	Slovačka	Meciar	09.02.94
	Slovenija	Janez Drnovšek	30.03.94
	Srbija	Boris Tadić	14.12.06
	Švedska	Margaretha Af Ugglas	09.05.94
	Švicarska	F. Cotti	11.12.96
	Tadžikistan	Sharif Rahimov	20.02.02
	Turkmenistan	B. Shikmuradov	10.05.94
	Ukrajina	Zlenko	08.02.94
	Uzbekistan	Saidmukhtar Saidkasimov	13.07.94