PARTNERSTVO ZA MIR
 
Partnerstvo za mir je političko-vojni program NATO saveza usmjeren ka stvaranju povjerenja između NATO i drugih zemalja Evrope i nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, uspostavljanju međusobne vojne saradnje i regionalne stabilnosti. Osnovan je1994. godine, nakon pada Istočnog bloka. Obim saradnje pritom zasebno određuje svaka država potpisnica Pojedinačnim partnerskim programom (IPP). Najčešće se radi o zajedničkim manevrima i ispunjavanju NATO standarda pri nabavci nove vojne opreme, ili se oficiri zemalja članica mogu školovati u drugim zemljama. Moguće je i učešće zemalja članica Partnerstva u mirovnim misijama NATO saveza. U slučaju prijetnje napada na neku od zemalja potpisnica, predviđena je konsultacija NATO. Međutim, Partnerstvo za mir nije eksplicitni odbrambeni savez i države članice NATO mogu zasebno da odluče hoće li eventualno uputiti pomoć u odbrani.
Svi supotpisnici tog dokumenta se obavezuju poštivati načela povelje UN-a i Opšte deklaracije o ljudskim pravima te potvrđuju pristajanje u Helsinški završni akt i ostale OESS-ove dokumente. U praktičnom smislu obvezuju se zajedno s NATO-om sarađivati na području odbrambenog planiranja (transparentnog), demokratske kontrole oružanih snaga, pripreme snaga za mirovne operacije, pripremi vojnih vježbi. Uopšteno partneri se obavezuju graditi snage koje su interoperabilne sa snagama NATO država. Konkretan program saradnje biće iznijet u vidu Prezentacijskog dokumenta. Pokretanjem Partnerstva za mir nije uspostavljen samo mehanizam saradnje nego su i bitno ojačane političke veze između zemalja partnera i članica NATO-a. U slučaju potrebe, a u skladu s PzM Okvirnim dokumentom NATO se može savjetovati o poduzimanju određenih mjera s bilo kojim aktivnim partnerom ako taj partner uoči izravnu prijetnju svojem teritorijalnom integritetu, političkoj nezavisnosti ili sigurnosti.
Deset zemalja koje su bile članice programa su u međuvremenu pristupile NATO paktu. Partnerstvo za mir može tako biti predvorje za ulazak u Atlantski savez, ali ima i država članica koje van svake sumnje nisu zainteresovane za članstvo u samom paktu.
Partnerstvom za mir upravlja Savjet euroatlantskog partnerstva, koje se sastoji od 26 članica NATO saveza i 23 članice Partnerstva za mir.
Bosna i Hercegovina, Srbija  I Crna Gora, su programu Partnerstvo za mir pristupile 14. decembra 2006.
 

 

Potpisnici
Ugovora partnerstva za mir (PfP)
 
   Zemlja  Potpisnik  Datum
   Albanija  Sali Berisha  23.02.94
   Armenija  Vahan Papazian  05.10.94
   Austrija  Alois Mock  10.02.95
   Azerbajdžan  Geidar Aliyev  04.05.94
   Bjelorusija  Uladzmir Syanko  11.01.95
   Bosna i Hercegovina  Nebojša Radmanović  14.12.06
   Bugarska  Jelu Jelev  14.02.94
   Crna Gora  Filip Vujanovic  14.12.06
   Češka  Vaclav Klaus  10.03.94
   Hrvatska  Tonino Picula  25.5.00
   Estonia  Jüri Luik  03.02.94
   Finska  Heikki Haavisto  09.05.94
   Gruzija  A.Chikvaidze  23.03.94
   Irska  Andrews  01.12.99
   Kazahstan  Saudabayev  27.05.94
   Kirgistan  Askar Akayev  01.06.94
   Latvija  Valdis Birkavs  14.02.94
   Litvanija  Brazauskas  27.01.94
   Mađarska  Jeszensky  08.02.94
   Makedonija  Crvenkovski Branko  15.11.95
   Moldova  Mircea Snegur  16.03.94
   Poljska  Pawlak  02.02.94
   Rumunija  Melescanu  26.01.94
   Rusija  Andrei Kozyrev  22.06.94
   Slovačka  Meciar  09.02.94
   Slovenija  Janez Drnovšek  30.03.94
   Srbija  Boris Tadić  14.12.06
   Švedska  Margaretha Af Ugglas  09.05.94
   Švicarska  F. Cotti  11.12.96
   Tadžikistan  Sharif Rahimov  20.02.02
   Turkmenistan  B. Shikmuradov  10.05.94
   Ukrajina  Zlenko  08.02.94
   Uzbekistan  Saidmukhtar Saidkasimov  13.07.94
 

 izvor: http://www.nato.int/cps/en/natolive/topics_50349.htm