Predsednik Češke Miloš Zeman kategorično je u četvrtak uveče odbacio navode da je Rusija uticala na jesenje parlamentarne ili sada na januarske izbore za predsednika Češke i ocenio da Rusija za Češku ne predstavlja bezbednosnu pretnju, jer Češku štiti članstvo u Evropskoj uniji i u NATO.
“Po mom mišljenju današnja Rusija nije za Češku bezbednosni rizik upravo zato što je Češka sastavni deo NATO i sastavni deo EU”, kazao je Zeman u poslednjoj TV debati na češkoj televiziji sa protivkandidatom u drugom krugu izbora za predsednika Češke, bivšim predsednikom Akademije nauka Jiržijem Drahošem, prenosi Beta.
Jirži Drahoš označio je Rusiju kao bezbednosni rizik za Češku i podsetio da ruska vojna doktrina ponovo na NATO javno gleda kao na neprijatelja i naglasio da je zato logično, kako i stoji u izveštaju češke bezbednosne informativne službe (BIS), da su pojačane aktivnosti ruskih obaveštajnih službi u Češkoj.
I Zeman i Drahoš su najavili krivične prijave jedan protiv drugog za širenje dezinfomarcija i lažnih vesti da Rusija utiče odnosno ne utiče na to kako su Česi glasali na parlamentarnim izborima u oktobru i sada u prvom krugu izbora za predsednika Češke 12. i 13. januara i kako će glasati u drugom krugu u petak u subotu. Predsednik Zeman iskoristio je debatu da demantuje da Češku pokušava da udalji od saveznika u EU i NATO i gura je u naručje Rusije a osudio je kao kršenje međunarodnog prava i rusku aneksiju Krima.
“Krim je Rusija anketirala neosnovano. Bilo je to kršenje međunarodnih sporazuma. To što je svojevremeno Krim bio ruski a Ukrajini ga je poklonio Nikita Hruščov, to je druga stvar. A ukoliko pitate za faktičko stanje, bez sumnje je ruski. Spada pod rusku upravu. Formom aneksije”, kazao je predsednik Zeman.
Jirži Drahoš izjavio je da je Krim ukrajinski i to što ga faktički okupira Rusija ništa na tome ne menja.
“Nemačka je bila dugo podeljena na dva dela. Ispravno je što neke zemlje nisu priznale tu podelu. Krim je nedvosmisleno ukrajinski”, kazao je Drahoš.
Predsednik Zeman označio je u sinoćnoj debati sebe za zagovornika EU i to kao evrofederalistu ali protivnika unitarne države EU.
“Evropska federacija bi trebalo da ima zajedničku spoljnu politiku, odbrambenu politiku i neke druge principe, recimo socijalne i ekonomske politike. Želeo bih da se ta integracija sa podelom poslova između nacionalnih vlada i nadnacionalnih institucija nastavi. To ne znači da bi Evropska komisija trebalo da potiskuje nadležnosti nacionalnih vlada”, kazao je Zeman.
Evropskoj uniji Zeman je zamerio što nije u stanju da čuva svoje spoljašnje granice pred nelegalnom migracijom a založio se i za to da Češka pređe na evro, ali tek kada Grčka izađe iz krize i počne da otplaćuje svoje dugove, kako ne bi morali da ih plaćaju češki poreski obveznici, ili onda kada EU zbog neplaćenih dugova Grčku izbaci iz evrozone.
Jirži Drahoš kazao je da on nije evrofederalista i da mu smeta što se Češka niti se vidi niti čuje u Briselu i da to mora da se promeni ali je naglasio da ne bi dozvolio da Česi odlučuju o eventualnom izlasku iz EU na referendumu, jer birač nema znanja šta bi sve takav korak značio i mogao bi da prođe kao Britanci koji su izglasali Bregzit.
“Pristalica sam evra ali ne želim da češki poreski obveznici plaćjaju grčke dugove”, kazao je Drahoš.
Poslednje ankete raspoloženja birača nagoveštavaju tesan rezultat i sasvim neizvestan ishod drugog kruga predsedničkih izbora u petak popodne i subotu pre podne ali kladionice su počele poslednjih dana da više veruju u pobedu Zemana i prema tome su uskladile kurs.
(26. januar 2018.)
