Evropski Parlament je potvrdio novi saziv Evropske Komisije (EK) koju će od prvog decembra voditi Ursula von der Leyen.

Za novi saziv komisije je na plenarnoj sednici u Strazburu glasalo 461 zastupnika, protiv ih je bilo 157 a 89 uzdržanih.

Ursula von der Leyen je uvek insistirala na rodnom balansu, ali je priznala da “ima jednu ženu minus” u njenom sazivu. Komisija Ursule von der Leyen će imati 12 žena I 14 muškaraca.

Ona je prva žena koja će voditi najvažniju evropsku insituciju koja će po prvi poput odraziti rondnu ravnotežu, kako je rekla, ne samo na nivou komesara već I u njihovim kabinetima.

Takođe ovo će biti prva Evropska Komisija koja ne odražava broj stalnih članica EU. Naime u novom sazivu nedostaje britanski komesar. Zvanični London nije predložio ni jedno ime, prvobitno jer se mislilo da će ova država napustiti blok pre nove Komisije a potom nakon još jednog odlaganja Brexit-a, britanska vlada odbija da izađe sa imenom pre izbora koji će biti održani 12 decembra.

Prema pravnim ekspertima EU, buduća EK može da preuzme mandat bez jednog komesara. Naime kako je saopšteno iz sedišta Evropske Komisije, izostanak jednog komesara iz zemlje članice koja bi trebala da izađe iz EU 31 januara 2020, ne predstavlja popreku novog mnadata nove EK. Takođe, pravna tela EU upozoravaju da je time, I Velika Britanija prekršila zakonske obaveze I poseban dogovor o Brexit-u koji je zahtevao da se imenuje kanidat iz ove zemlje.

Imenovana predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen je već na početku njenog izgalanja, pre glasanja, istakla da je neophodno proširenje Evropske Unije prema zemljama Zapadnog Balkana.

”Moramo pokazati našim prijateljima na Zapadnom Balkanu da delimo isti kontinet, istu istoriju, istu kulturu i delićemo istu sudbinu. Naša vrata ostaju otvorena”, podvukla je predsednica EK Ursula von der Leyen.

Inače u njenom sazivu će biti I bivši španski minister inostranih poslova Joseph Borell koji će voditi evropsku spoljnu politiku I bezbednot, u čijem potfelju je I dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije I Kosova. Oliver Varhelyi iz Mađarske je budući komesar za proširenje koji će se takođe baviti zemljama regiona gde će kao glavnu nadležnost imati insistiranje na poštovanju vladavine prava kao glavni preduslov za napredak u evropskim integracijama.

Obojica će, prema predsednici Evropske Komisije štiti EU interese i podržati partnere EU.

”Jačaćemo naše partnere kroz saradnju jer jaki partneri čine jaku EU”, smatra von der Leyen.

Predsednica Evropske Komisije je pred zastupnicima ponovila svoje glavne prioritete politike, gde se uključuje ambiciozan plan za borbu protiv klimatskih promena, agresivan fokus na digitalizaciju i pitanja tehnologije i nove napore za jačanju saradnje unutar EU u ekonomskom i finansijskim politikama, kao I u spoljnopolitičkim inicijativama.

EK će imati tri izvršna potpredsednika – Timermansa, Vestager i Dombrovskisa, koji će raditi i kao komesari a ne samo kao kooridnatori.

Komisija će imati i pet redovnih potpredsednika – Borela, Jurovu, Shinasa, Šefčeviča i Šuicu.

Mandat nove EK trajaće do 31. oktobra 2024.



Nova Evropska komisija:



Ursula fon der Lajen (Nemačka) – predsednica EK

Frans Timermans (Holandija) – izvršni potpredsednik koji će koordinisati rad na Evropskom zelenom sporazumu i voditi politiku klimatske akcije

Margrete Vestager (Danska) – izvršna potpredsednica koja će kooridinisati poslove oko digitalne agende i komesarka za konkurenciju;

Valdis Dombrovskis (Letonija) – izvršni potpredsednik koji će koordinisati rad na ekonomiji koja radi za ljude i komesar za finansijske usluge

Ostali potpredsednici:

Žozep Borel (Španija) – Visoki predstavnik za spoljnu i politiku bezbednosti EU;

Vera Jurova (Češka) – potpredsednica za vrednosti i transparentnost;

Margaritis Shinas (Grčka) – potpredsednik za unapređenje evropskog načina života;

Maroš Šefčovič (Slovačka) – zadužen za međuinstitucionalne odnose i predviđanje;

Dubravka Šuica (Hrvatska) – baviće se demokratijom i demografijom. Takođe će u ime Komisije raditi na Konferenciji o budućnosti Evrope.

Komesari:

Johanes Han (Austrija) – komesar za budžet i administraciju

Didije Rejnders (Belgija) – komesar za pravdu, uključujući pitanje vladavine prava;

Marija Gabrijel (Bugarska) – komesarka za inovacije i mlade;

Stela Kiriakides (Kipar) – komesarka za zdravstvo;

Kadri Simson (Estonija) – komesarka za energetiku;

Juta Urpilainen (Finska) – komesarka za međunarodno partnerstvo;

Tijeri Breton (Francuska) – komesar za unutrašnje tržište i odbranu i svemir;

Oliver Varhelji (Mađarska) – komesar za susedstvo i proširenje;

Fil Hogan (Irska) – komesar za trgovinu;

Paolo Đentiloni (Italija) – komesar za ekonomiju;

Virginijus Sinkevičius (Litvanija) – komesar za prirodnu sredinu, okeane i ribarstvo

Nikolas Šmit (Luksemburg) – komesar za radna mesta i socijalna prava;

Helena Dali (Malta) – komesarka za ravnopravnost;

Januš Vojćehovski (Poljska) – komesar za poljoprivredu;

Eliza Fereira (Portugalija) – komesarka za koheziju i reforme;

Adina Valean (Rumunija) – komesarka za transport;

Janez Lenarčič (Slovenija) – komesar za upravljanje krizama;

Ilva Johanson (Švedska) – komesarka za unutrašnje poslove.

Velika Britanija, uprkos insisiranju Brisela, odbila je da imenuje svog kandidata za komesara pozivajući se na vanredne parlamentarne izbore 12. decembra.

Britanija bi trebalo da izađe iz EU do 31. januara.