U drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj centrista i proevropski kandidat Emanuel Makron dobio je 65,31 odsto glasova, a Marin Le Pen 35,41 odsto glasova, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Oko 12,5 posto onih koji su glasali poništilo je svoj listić, dok 24,7 odsto registrovanih birača nije glasalo. Na birališta je izašlo 44 miliona građana od ukupno 47 miliona sa pravom glasa.
Konačani rezulati izbora biće objavljeni u četvrtak i to je zadatak Ustavnog saveta.
Makron je u izjavi u nedelju uveče zahvalio svima koji su ga podržali, rekao kako je svestan svih teškoća, ekonomskih i demokratskih slabosti, kao i moralnih, te obećao da će učiniti sve da bude obezbeđena sigurnost nacije.
“Nova stranica u našoj dugoj istoriji je okrenuta. Braniću i zaštititi vitalne interese Francuske, Evropu i zajedničku sudbinu svih nas”, rekao je Makron.
Francuska će, naveo je, braniti mir i međunarodnu saradnju i biti prva u borbi protiv terorizma.
“Boriću se svim svojim snagama potiv podela. Služiću Francuskoj u vaše ime. Hajde da volimo Francusku”, rekao je Makron.
Pristalicama Le Pen je poručio da su iskazali su svoj bes i nezadovoljsto i da će on učiniti sve da ih kao predsednik uveri da nema razloga da više nikada glasaju za ekstremiste.
“Celi svet gleda u nas, svet očekuje od Francuske da branimo slobodu, moramo pokrenuti napred novu nadu. Pred nama je ogroman zadatak i on počinje sutra – da obnovimo Evropu i osiguramo budućnost. Zahtevaće puno od svih nas i zbog toga moramo stvoriti većinu za efektne pobede”, rekao je Makron.
“Vodićemo našu budućnost, nećemo pokleknuti pred stahom i podelama. Zaštitiću vas od straha i biti u vašoj službi u ime našeg mota ‘Slobode, bratstva, jednakosti’. Biću odan poverenju koje ste mi dali. Živela Francuska”, poručio je Makron.
Nakon što mu se pridružila supruga Briggite, porodica i prijatelji i saradnici odsvirana je francuska nacionalna himna.
Marin Le Pen je čestitala Makronu i navela kako su građani izabrali kontinuitet.
“Drugi krug bio je između patriota i globalista. Predlažem reorganizaciju našeg pokreta u novu političku snagu koja će dovesti do rekonstitucije naše zemlje. Sada više nego ikad vas Francuska treba”, poručila je Le Pen svoji pristalicama.
Inauguracija Emanuela Makrona biće održana 15. maja. Makron će u ponedeljak prisustvovati prvom događaju kao zvanično izbarani predsednik Francuske – proslavi Dana pobede u II svjetskom ratu.
Makron će odmah nakon preuzimanja dužnosti imati zadatak da imenuje premijera, a taj proces obično ne traje više od nekoliko dana.
Makronu je čestitao aktuleni predsednik Francuske Fransoa Oland, koji je rekao da je većina francuskog naroda pokazala da želi jedinstvo “oko vrednosti republike”.
Martin Michelot, zamenik direktora EUROPEUM Instututa za evropsku politiku, u razgovoru za RSE ocenila je kako bi Makron mogao da nastavi politiku aktuelnog predsednika Olanda.
„Makron je političar koji se nikada u svojoj političkoj karijeri nije susreo sa spoljnopolitičkim izazovima, tako da se može očekivati dosta predvidljivosti u njegovom timu – isti, čvrst odnos prema Rusiji, važnost poštovanja sporazuma iz Minska, snažna posvećenost NATO“, rekao je Michelot za RSE.
Bivši premijer Manuel Vals je pozvao da se oko Makrona sagradi kako je rekao “široka predsednička parlamentarna većina”, dok u Francuskoj za pet sedmica predstoje parlamentarni izbori.
Iz evropskih prestonica već su stigle čestitke Makronu, a među prvim britanske premijerke Tereze Mej i nemačke kancelarke Angele Merkel.
“Premijerka toplo čestita izbaranom predsedniku Francuske na izbornom uspehu. Francuska je jedan od naših najbližih saveznika i radujemo se radu sa novim predsednikom u različitim oblastima naših zajedničkih prioriteta”, preneo je portparol Dauning Strita.
Portparol Angele Merkel je čestitci poručio da je Makronova pobeda pobeda za ujedinjenu Evropu .
“Čestitke Emanuelu Makronu. Vaša pobeda je pobeda snažne ujedinjene Evrope i franscusko-nemačkog prijateljstva”, napisao je Stifen Sibert na Tviteru.
Makron i Merkel su nakon njegovog izbora za predsednika imali 10-minutni telefonski razgovor u kojem joj je rekao da će “vrlo brzo “ doći u Berlin. Kako navodi Rojters, njihov telefonski razgovor bio je “vrlo topao”.
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker čestitao je Makronu uz poruku da je oduševljen kako je Makron odbranio snažnu i naprednu Evropu.
“Oduševljen sam da su ideje koje branite snažana i progresivna Evropa, koja štiti sve svoje građane i nadam se da će vas nositi kroz predsedničku funkciiju i debatu o istoriji Evrope”, napisao je Junker u pismu.
Rekao je da Komsija, koja je izvršno telo, EU takođe želi da izgradi bolju Evropu i očekuje da će zajednički raditi na tome u Parizu.
“Evropska komisija dve i po godine radi na izgradnji bolje Evrope, Evrope koja će štititi naše građane i obezbediti im sredstva da reaguju. Znate moju odlučnost da sledim tu agendu do kraja mog manadata. Imam puno poverenje da će naša saradnja biti veoma plodonosna i da će nam omogućiti postizanje novih zajedničkih ciljeva”, napisao je u pismu Macronu Junker.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je napisao na Twitteru:
“Čestitam Emanuelu Makronu. Čestitam francuskom narodu koji je izabrao ‘slobodu jednakost i bratsvo’ umesto tiranije lažnih vesti.”
Makronu je čestitao i američki predsednik Donald Tramp na Tviteru, iako je njegov favorit bila Le Pen. Uz čestitku na velikoj pobedi rekao je da se raduje saradnji sa novim predsednikom Francuske.
U prvim analizama britanski The Guardian podcrtava dvije stvari. Jedna je da je Marin Le Pen pobeđena, ali da je francuska desnica daleko od toga toga da je poražena.
Iako su francuski glasači sprečili katastrofu od Marin Le Pen na predsedičkoj funkciji, zadatak Emanuela Makrona biće da donose promene, napredak, jedinstvo i pomirenje. Svaki drugi rezultat, navodi The Guardian bio bi katastrofa.
Ali kako kako navodi britanski dnevnik, ova je pobeda mnogo više razlog za olakšanje nego za proslavu.
Pred njim je ogroman zadatak konsolidacije, naročito imajući u vidu da je više od jedne trećine francuskih glasača podržalo esktremno desnu, antievropsku, antimigrantsku i rasistički orjentisanu liderku do samog kraja. Zbog toga nema mesta za previše slavlja.
U tekstu pod naslovom “Izuzetno dostignuće Emanuela Macrona” Anne Apelbaum za The Washington post navodi da je novi predsednik Francuske u pobedničkom govoru težio tome da ujedini zemlju mnogo više nego da naglasi njihove podele.
Ugledna kolumnistkinja navodi i da su zapadni glasači počeli da shvataju da je namera onih koji iznose tajne podatke mnogo važnija od samog sadržaja onoga što je procurilo, referišući se na hakerski napad i objavljivanje Makoronove elektronske pošte dan uoči izbora … o čemu će se više znati u danima koji slijede… budući su francuski mediji odbili da nasjednu na planiranu igru uoči iznora.
Budućnost Macronovog pokreta kao i ostatka Evrope i Francuske sada zavisi od toga šta će od obećanog Makron uspeti da ostvari, navodi Washington Post.
I The Economist navodi da je pred Makronom veliki izazov podeljena zemja i velika očekivanja, ali konstatuju da su nakon najuzbudljivije i najpolodonosnije izborne kampanje u novijim vremenima, Francuzi uspeli da poraze populizam i odu u istoriju.
I većina analiičara koji večaras gostuju na brojnim medijima naglašavaju da je Makronova pobeda istorijska, olakšanje za Francusku i Evropu, ali da su pred njim brojni izazovi koje je večeras u dva obraćanja nakon pobede i sam podcrtao. Pred njim je imenovanje vlade i premijera, zatim izbori za pet sedmica na kojima mora obezbedti većinu koja će mu omogućiti da ispuni obećano i svojim galsačima, ali i onima koji su glasali protiv njega.
Makron je u ovom trenutku pobedio strahove, podele i ekstremizam, ali ako ne ispuni obećeno, svi analitičari upozoravaju, Marin le Pen je samo nakratko poražena.
Ni levičar, ni desničar
Centrista Makron, rođen 1977. godine, do skora je bio nepoznat široj političkoj javnosti. Bio je ministar ekonomije u vladi socijalističkog predsednika Fransoa Olanda a u avgustu 2016. podneo je ostavku da bi osnovao svoj centristički “Pokret” (En Marche).
Marin Le Pen (48) koja je dan posle prvog kruga rekla da privremeno napušta mesto predsednika stranke Nacionalni front, najavila je između dva kruga izbora da bi za premijera postavila suverenistu Nikolu Dipon-Enjana, koji je u prvom krugu osvojio 4,7 odsto glasova.
Kandidatkinja ekstremne desnice ponovila je svoje antievropske stavove i dodala da bi u slučaju pobede pregovarala s Briselom i potom organizovala referendum o ostanku ili izlasku Francuske iz Evropske unije.
Marin Le Pen, koja se kandidovala za predsedničke izbore i 2012. kada je zauzela treće mesto, rekla je i da se zalaže za izlazak iz zone evra kao i za ograničenu imigraciju.
Ovo su bili prvi predsednički izbori u Francuskoj u vreme vanrednog stanja koje je uvedeno pre više od dve godine, posle terorističkih napada u Parizu u januaru 2015. godine. Tenzije su dodatno porasle i zbog napada koji se dogodio u Parizu dva dana pre prvog kruga predsedničkih izbora.
(08.maj 2017.)
