U slučajevima nasilja potrebno je poduzeti korake. Postoje sigurne kuće, mjere zaštite a i krivični postupci, kaže dr. Majda Halilović.
Žrtve nasilja se boje stigmatizacije i stoga ne prijavljuju takve slučajeve, naročito silovanje i seksualno uznemiravanje, pogotovo silovanje muškaraca. Plaše se osude okoline, strahuju da im niko neće vjerovati. Dešava se da i porodica nekada osuđuje žene koje prijave nasilje, ali ipak ima i porodica koje pružaju pomoć i podršku, kaže dr. Majda Halilović iz Atlantske inicijative.
Upravo je Atlantska inicijativa, uz podršku Ambasade Kraljevine Švedske u Bosni i Hercegovini, početkom ove sedmice organizovala trodnevnu konferenciju Međunarodne perspektive o rodu i pravosuđu: teorija i praksa. U Sarajevu se okupilo 35 međunarodnih i domaćih predavača koji su govorili o nasilju nad ženama, rodnim predrasudama, porodičnom pravu, planiranju porodice i ograničenjima u izboru žena.
Višestruka diskriminacija
– Ako vam se nasilje dešava, tumači se kao da nešto nije uredu s vama. Ja bih poručila žrtvama – s vama je sve uredu, a s nasilnikom nije. To je poruka koju žrtve trebaju da dobiju. Žrtve trebaju znati da podrška postoji i da nasilje neće samo od sebe prestati. Dakle, potrebno je poduzeti korake. Postoje sigurne kuće, postoje mjere zaštite a i krivični postupci, rekla je Halilović.
Švedska ambasadorica u BiH Johanna Stromquist naglasila je u uvodu važnost rada ne samo nevladinih organizacija nego i cjelokupnog sistema u borbi protiv nasilja u porodici i društvu.
Kako je rečeno, tokom pokreta #MeToo u BiH žene nisu javno govorile o svojim iskustvima, što ni na koji način ne odražava pravu sliku ovog problema. Istraživanja OSCE-a iz 2019. pokazala su da je 28 posto žena u BiH bilo izloženo nekom obliku seksualnog uznemiravanja, ali je veoma mali broj završio pred sudom. Sudije iz Sarajeva, Banje Luke i Tuzle su govorili o pionirskim poduhvatima u preispitivanju sudske prakse u kojima i sami učestvuju u vezi s rodno zasnovanim nasiljem i koji se hrabro upuštaju u kritiku s ciljem stvaranja promjena.
U naročito teškom položaju su oni koji su izloženi predrasudama ne samo zbog spola nego i zbog njihovih drugih društvenih karakteristika. Žene su izložene višestrukoj diskriminaciji. Vera Bošković iz nevladine organizacije Nika je govorila o ženama s invaliditetom i specifičnim ranjivostima koje one imaju u odnosu na rodno zasnovano nasilje. Ona je rekla i da nasilje nije samo fizičko i može se odnositi i na osobe s invaliditetom ukoliko im neko oduzme pomagalo za kretanje, za vid, sluh, i sl. Naglasila je i da nismo dovoljno svjesni da su žene s invaliditetom češće izložene rodno zasnovanom nasilju.
Prof. dr. Ulrike Schultz sa Fern Univerziteta Hagen iz Njemačke i dr. Tetyana Fuley sa Nacionalne škole za sudije iz Ukrajine su problematizirale pitanje koje dugo izučavaju – da li je dovoljna zastupljenost žena u pravosuđu da bi postigle ravnopravan tretman. Učesnici konferencije su se složili da je zastupljenost samo početak u borbi za ravnopravnost.
A prof. dr. Marie Carlson s Univerziteta Gothenburg iz Švedske i Univerziteta Islanda predstavila je istraživanje o ženama migranticama na Islandu, i o tome koliko im je teško prijaviti seksualno uznemiravanje na poslu, naročito kad je njihov ostanak u toj zemlji vezan za zaposlenje. Tokom prezentacija o iskustvima iz Švedske moglo se čuti kako je neobično da u vrijeme ravnopravnosti, čak i u veoma razvijenim zemljama, žene nemaju izbor niti kontrolu nad svojim porodom, odnosno nemaju pravo da biraju da li će se poroditi carskim rezom ili prirodno. Potrebu da se porode carskim rezom moraju da dokazuju pred stručnim medicinskim odborima.
Ograničenje sloboda
– Od naših izlagača čuli smo o analizama predmeta silovanja, seksualnog uznemiravanja, i nasilja u porodici u Bosni i Hercegovini. Dosta otvoreno su govorili o razotkrivanju i prevazilaženju predrasuda. U suštini nasilja u porodici je potreba da se nasilnim metodama održi moć u odnosu, pa je često nasilje praćeno i drugim vidovima kontrole, recimo uskraćivanjem novca ili ograničavanjem sloboda. To je ono kad čujemo: “Meni muž ne da da uradim ovo ili ono, ne dozvoljava mi da posjećujem porodicu, smetaju mu prijateljice pa me postepeno udalji od njih…” To su sve razni vidovi kontrole. Silovanje i seksualno uznemiravanje je vrlo često potaknuto destruktivnim formama maskuliniteta i normama koje seksualiziraju žene, a muškarcima nameću agresivnost kao ključni dokaz muškosti”, kaže dr. Halilović.
Međunarodna konferencija bila je namijenjena istraživačima, profesorima, sudijama i tužiocima, nevladinim organizacijama, a u radu su učestvovali i studenti prava i kriminologije. Održana je u sklopu projekta Rod i pravosuđe koji, također, provodi Atlantska inicijativa uz podršku Ambasade Švedske u Sarajevu.
Preuzmite članak iz printanog izdanja Dnevnih novina Oslobođenje – Link (.pdf 160Kb)
Izvor: https://www.oslobodjenje.ba/ // Daniel Omeragić (03. novembar 2019.)